{"id":8,"date":"2020-11-09T12:52:47","date_gmt":"2020-11-09T12:52:47","guid":{"rendered":"https:\/\/fizika.pmf.ni.ac.rs\/nocistrazivaca2020\/?p=8"},"modified":"2020-11-28T19:28:54","modified_gmt":"2020-11-28T18:28:54","slug":"sarl-mesije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/fizika.pmf.ni.ac.rs\/nocistrazivaca2020\/sarl-mesije\/","title":{"rendered":"\u0160arl Mesije"},"content":{"rendered":"\n

\u0160arl Mesije (Charles Messier<\/em>) se rodio 26. juna 1730. u i\u0161to\u010dnoj Francuskoj kao deseto od dvanaestoro dece u porodici. Od de\u010da\u010dkih dana po\u010dinje da se interesuje za astronomiju. Zabele\u017eeno je da je u \u010detrnaestoj godini posmatrao jednu kometu, a zatim i pomra\u010denje Sunca od 25. jula 1748. Kad je napunio 21 godinu zaposlio se u Parizu kod tada poznatog astronoma Nikole Delila zbog svog lepog rukopisa, te je precrtavao mape. Delil ga je me\u0111utim uveo i u osnove astronomije i on je po je Delilovim prora\u010dunima 1757. po\u010deo je da traga za Halejevom kometom. Pojava ove komete se o\u010dekivala 1758. ali u to vreme to je bila samo nau\u010dna pretpostavka. Mesije je 21. januara 1759. zaista ugledao ovu kometu, ali ga je tom traganju za oko mesec dana pretekao nema\u010dki astronom amater Palic (Johann Georg Palitzch) iz Drezdena. Palic je ovu kometu ugledao Bo\u017ei\u0107ne no\u0107i izme\u0111u 25. i 26. decembra 1758. Ispostavilo se da su Delilovi ra\u010duni bili pogre\u0161ni i da je Mesije stoga kometu tra\u017eio na pogre\u0161nom mestu. Svejedno, od tog doba Mesijeov \u017eivot je bio neraskidivo vezan za komete. A ne\u0161to ranije, 28. avgusta 1758. Mesije otkriva u sazve\u017e\u0111u Bika svetlu kometoliku mrlju, koja se, kako je zatim utvr\u0111eno, nije kretala. To je danas \u010duvena Krab maglina, nastala nakon eksplozije supernove iz 1054. a ovaj slu\u010daj dove\u0161\u0107e do Mesijeove odluke da sa\u010dini katalog \u201csumnjivih\u201d, kometolikih objekata.<\/p>\n\n\n\n

Svoju drugu maglinu M2 (koju je pre njega otkrio Maraldi) zabele\u017eio je na karti na kojoj je bila prikazana putanja Halejeve komete. Posmatrao je tranziciju Venere 1761, i Saturnove prstenove. Septembra 1763. god prvi je uo\u010dio jednu novu kometu, a Januara slede\u0107e godine jo\u0161 jednu kometu koja je imala sjaj od 3 m kada je otkrivena. Prva mogu\u0107nost da postane \u010dlan Francuske akademije nauka 1763 godine nije uspela, i to je bilo veliko razo\u010darenje sa Mesijera.<\/p>\n\n\n\n

Sa otkri\u0107em novog objekta, zbijenog jata M3, njegovo prvo originalno otkri\u0107e, izgledalo je kao da je on po\u010deo vrlo ozbiljnu potragu za objektima koji cesto zbunjuju \u201clovce na komete\u201d. Godine 1755 on u svoj katalog dodaje objekte od M3 do M40.<\/p>\n\n\n\n

Decembra 1764 postao je \u010dlan Kraljevskog dru\u0161tva u Londonu. U prvoj polovini 1765 otkrio je zvezdano jato M41 i novu kometu. Godine 1769. odlu\u010dio je da objavi prvu verziju svog kataloga i dodao je objekte M42 do M45 (Maglina u Orionu, Praesepe, i Plejade) iste godine je otkrio jo\u0161 jednu kometu (Lexell) ali ova kometa ne nosi ime po njemu nego po astronomu koji je odredio njenu orbitu.<\/p>\n\n\n\n

Tri no\u0107i posle prezentacije svog kataloga on dodaje nove objekte M46 do M49 (ali polo\u017eaje dva objekta, M47 i M48, nije odredio dovoljno precizno pa je do\u0161lo do gre\u0161ke i oni su izostavljeni iz kataloga do savremenih merenja u XX veku, nisu mogli da ih na\u0111u).<\/p>\n\n\n\n

Narednih godina Mesije se manje bavio posmatranjima \u201cmaglina\u201d.U katalog je 1772. god dodao jedino M50. Godine 1773. otkrio je i drugog sjajnog pratioca \u201cmagline\u201d Andromeda, M110, ali iz nepoznatih razloga nije je uvrstio u svoj katalog. jo\u0161 dva objekta, M51 i M52, otkrio je 1774. god. Oktobra prethodne godine otkrio je i novu kometu kada je ona imala sjaj od 4.5 m (vidljiva golim okom)<\/p>\n\n\n\n

Do 1777 god. Mesije nije otkrio nijednu novu \u201cmaglinu\u201d niti kometu. Postavio je hipotezu o planeti koja se nalazi unutar orbite Merkura, kada je zabele\u017eio nekoliko malih objekata koja prelaze Sun\u010dev disk Juna 1777. Napomenuo je da posmatranja mogu da budu posledica atmosferskih pojava, ali verovatnije je da su to \u201cmali meteoriti\u201d. Aprila 1780 godine zavr\u0161io je drugu verziju kataloga koja je sadr\u017eala objekte do M68. Godine 1781. broj objekata u njegovom katalogu vrlo naglo je sko\u010dio na 100, i on 1784 \u0161tampa kona\u010dno izdanje kataloga. Ubrzo po izdavanju kataloga Mesije je dodao jo\u0161 neke objekte, tako da je sada u njegovom li\u010dnom katalogu bilo ukupno 104 objekta (do M104). Novembra 1781. god Mesijeov rad je prekinut jednom te\u0161kom nesre\u0107om, kada je upao u ledenu rupu duboku nekoliko metara. Bio je te\u0161ko povre\u0111en i bilo je potrebno vise od godinu dana da bi se u potpunosti oporavio. Posle oporavka od ove povrede Mesije se vise nije mnogo bavio potragom za \u201cmaglinama\u201d nego je svoj rad usmerio ka potrazi za kometama.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Mesijeovi objekti (izvor: Wikipedia<\/a>)<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

O njegovoj strasti ka kometama govori i ova anegdota. Kada mu je umrla zena prijatelji su dolazili da mu izjave sau\u010de\u0161\u0107e i da ga ute\u0161e, a on je jednako jadikovao, ali ne zbog smrti zene ve\u0107 zbog toga \u0161to mu je prvenstvo u otkrivanju jedne komete preuzeo drugi astronom. Po sopstvenim ra\u010dunima Mesije je otkrio 21 kometu, ali neke od tih kometa su ve\u0107 ranije otkrili drugi astronomi, tako da su danas \u201csvega\u201d 13 kometa Mesijeove. Ovim se Mesije svrstava u najve\u0107e lovce na komete.<\/p>\n\n\n\n

12 jula 1801 godine Mesije je poslednji put otkrio jednu novu kometu (tj. zajedno sa jo\u0161 jednim astronomom). Godine 1806. Napoleon je odlikovao Mesijea Krstom Legije \u010dasti, a za uzvrat Mesije je Napoleonu posvetio veliku kometu iz 1769. godine (koju je on otkrio)<\/p>\n\n\n\n

Umro je 12. aprila 1817. Jedan krater na Mesecu nosi ime Messier.<\/p>\n\n\n\n

Kasnije se Katalog dopunjava. Tako je 1921. Falmarion dodao M104; 1947. Katalogu se dodaju M105 do M107 (opet Mesanovi). M108 i M109 koje je pominjao Mesije u opisu M97 Katalogu su pridru\u017eeni 1960. kona\u010dno M110 je dodat 1966. nakon \u0161to je prona\u0111en na Mesijeovoj mapi objekta M31.<\/p>\n\n\n\n

Oznake u Katalogu se sastoje od prefiksa M i katalo\u0161kog broja.<\/p>\n\n\n\n

\u0160TA SU TO MESIJEOVI OBJEKTI ?<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovo je vrlo zanimljivo pitanje. Nemogu\u0107e je na jedinstven na\u010din opisati sve te objekte. U grupu Mesijeovih objekata spada 110 magli\u010dastih objekata koji se nalaze u ve\u0107 pomenutom katalogu. Svi ovi objekti nemaju ba\u0161 nikakvu zajedni\u010dku osobinu, ustvari kad malo bolje razmilsim, oni ipak imaju ne\u0161to zajedni\u010dko \u2013 svi oni su u jednom trenutku zasmetali najve\u0107em lovcu na komete i naveli ga ba pore\u0161an zaklju\u010dak i kratkotrajno odu\u0161evljenje da je mo\u017eda otkrio novu kometu. Danas se naziv Mesijeovi objekti, kao i Mesijeov katalog, koristi jo\u0161 jedino kod astronoma amatera dok je on izba\u010den iz profesionalne astronomije. Razlog tome da su ovi objekti idalje prili\u010dno popularni u amaterskoj astronomiji je taj \u0161to su oni dosta sjajni i lako uo\u010dljivi \u010dak i golim okom ili kroz slabije teleskope.<\/p>\n\n\n\n

U doba Mesijea smatralo se da se svi ovi objketi nalaze u na\u0161oj galaksiji i svi oni su nazivani \u201cmagline\u201d. Danas je situcija malo druga\u010dija pa se ovi objekti mogu podeliti u nekoliko grupa:<\/p>\n\n\n\n

  1. Magline