U gr\u010dkoj mitologiji<\/strong>, Orion je bio lovac i najlep\u0161i \u017eivi \u010dovek, sin Posejdona i Eurijale. Prema jednoj legendi, Artemida, boginja lova, zaljubila se u njega i bila je spremna da se za njega uda. Njen brat, Apolon, protivio se tome pa je smislio lukav plan kako to da spre\u010di. Jednom kad je Orion kora\u010dao kroz more Apolon je pitao Artemidu: “Vidis li onu ta\u010dku u daljini na pu\u010dini? Mo\u017ee\u0161 li da je pogodi\u0161 strelom?” Kasnije, kada je shvatila da je ubila voljenog \u010doveka, Artemida ga je stavila na nebo medju zvezde.<\/p>\n\n\n\n Po drugoj legendi, Orion se hvalio da \u0107e poubijati sve \u017eivotinje na zemlji, a zatim je po\u010deo re\u010d da sprovodi u delo. Da bi ga u tome spre\u010dila Geja, boginja zemlje, poslala je na njega \u0161korpiju koja mu je i do\u0161la glave. Kasnije su na nebo postavljeni i Orion i \u0160korpija, ali tako da se nikad ne vide zajedno. Orion se pojavljuje tek kada \u0160korpija na nebu zadje.<\/p>\n\n\n\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Od nas Orionova maglina je udaljena oko 1340 svetlosnih godina,a njen pre\u010dnik je oko 30 svetlosnih godina. Ra\u010duna se da u maglini ima bar 700 zvezda u raznim stadijumima svog razvoja. Nedavna osmatranja Svemirskog teleskopa Habl pokazala su da se u maglini nalazi preko 150 protoplanetarnih diskova<\/a><\/strong> u najranijim fazama nastanka i razvoja solarnih sistema. Ovi diskovi su na\u010dinjeni od materijala preostalog nakon stvaranja mati\u010dne zvezde. U \u00a0ovim diskovima se sada formiraju planete.<\/p>\n\n\n\n U sredi\u0161tu magline nalazi se otvoreno jato zvezda, po svom rasporedu nazvano Trapezoid (Trapezium Cluster). Njega je otkrio Galileo Galilej 1617. Mo\u017eda je ono tek deo mnogo ve\u0107eg jata sa dve hiljade zvezda koje se prostire unaokolo 20 svetlosnih godina.<\/p>\n\n\n\n Maglina ima nagla\u0161eno zelenkastu boju sa podru\u010djima crvenog i ljubi\u010dasto-plavog. Crvena boja dolazi od H alfa rekombinacije, ljubi\u010dasto-palva je refleks zra\u010denja masivnih zvezda O klase koje se nalaze u jezgru magline, a zelenkasta boja je dugo bila zagonetka za astronome. 1927. godine, ameri\u010dki astronom Ajra Boven je otkrio da zelenkasta boja poti\u010de od jonizovanog kiseonika i azota u uslovima koji nisu poznati na Zemlji.<\/p>\n\n\n\n Vidljiva je golim okom. Amaterskim teleskopima se mogu videti plavo-zelena i bela boja magline.<\/p>\n\n\n\n
![](\"https:\/\/fizika.pmf.ni.ac.rs\/nocistrazivaca2020\/wp-content\/uploads\/2020\/11\/Orion-Nebula-location.jpg\"\/)
<\/div><\/div><\/div>\n\n\n\n