M42 ili maglina Orion je emisiono-refleksiona maglina koja se nalazi južno od Orionovog pojasa, u „maču“ velikog lovca, u istoimenom sazveždju Orion. Pojas je asterizam sačinjen od tri sjajne zvezde: Alnitak, Alnilam i Mintaka, a mač je magličast objekat koji je u mašti drevnih osmatrača predstavljao oružje mitskog junaka.
U grčkoj mitologiji, Orion je bio lovac i najlepši živi čovek, sin Posejdona i Eurijale. Prema jednoj legendi, Artemida, boginja lova, zaljubila se u njega i bila je spremna da se za njega uda. Njen brat, Apolon, protivio se tome pa je smislio lukav plan kako to da spreči. Jednom kad je Orion koračao kroz more Apolon je pitao Artemidu: “Vidis li onu tačku u daljini na pučini? Možeš li da je pogodiš strelom?” Kasnije, kada je shvatila da je ubila voljenog čoveka, Artemida ga je stavila na nebo medju zvezde.
Po drugoj legendi, Orion se hvalio da će poubijati sve životinje na zemlji, a zatim je počeo reč da sprovodi u delo. Da bi ga u tome sprečila Geja, boginja zemlje, poslala je na njega škorpiju koja mu je i došla glave. Kasnije su na nebo postavljeni i Orion i Škorpija, ali tako da se nikad ne vide zajedno. Orion se pojavljuje tek kada Škorpija na nebu zadje.
Od nas Orionova maglina je udaljena oko 1340 svetlosnih godina,a njen prečnik je oko 30 svetlosnih godina. Računa se da u maglini ima bar 700 zvezda u raznim stadijumima svog razvoja. Nedavna osmatranja Svemirskog teleskopa Habl pokazala su da se u maglini nalazi preko 150 protoplanetarnih diskova u najranijim fazama nastanka i razvoja solarnih sistema. Ovi diskovi su načinjeni od materijala preostalog nakon stvaranja matične zvezde. U ovim diskovima se sada formiraju planete.
U središtu magline nalazi se otvoreno jato zvezda, po svom rasporedu nazvano Trapezoid (Trapezium Cluster). Njega je otkrio Galileo Galilej 1617. Možda je ono tek deo mnogo većeg jata sa dve hiljade zvezda koje se prostire unaokolo 20 svetlosnih godina.
Maglina ima naglašeno zelenkastu boju sa područjima crvenog i ljubičasto-plavog. Crvena boja dolazi od H alfa rekombinacije, ljubičasto-palva je refleks zračenja masivnih zvezda O klase koje se nalaze u jezgru magline, a zelenkasta boja je dugo bila zagonetka za astronome. 1927. godine, američki astronom Ajra Boven je otkrio da zelenkasta boja potiče od jonizovanog kiseonika i azota u uslovima koji nisu poznati na Zemlji.
Vidljiva je golim okom. Amaterskim teleskopima se mogu videti plavo-zelena i bela boja magline.
Naslovna fotografija: Orion maglina. Izvor: nasa.gov (Russell Croman).
