Dve hiljade svetlosnih godina od Zemlje nalazi se maglina Prsten, jedna od najpoznatijih planetarnih maglina. Ove magline nastaju kada zvezda nekoliko puta veća od Sunca ostane bez goriva i otpusti svoje spoljašnje slojeve gasa, a u centru ostaje malo vrelo jezgro – beli patuljak, koji upravo vidimo u sredini magline Prsten kao belu tačkicu. Jezgro te nekadašnje zvezde nije otkriveno sve do 1800., iako je sama maglina prvi put viđena 1779. godine. Do skoro se znalo da je prvi uočio maglinu francuski astronom Antoan Darkje, sve dok istraživači nisu došli do njegovih dokumenata u kojima stoji da ovo otkriće ipak pripada Mesijeu sa kojim je on bio u kontaktu.
Oblik i tačne dimenzije magline Prsten nisu zasigurno poznate, ali se uzima da je njen prečnik otprilike 1 svetlosna godina. Kako ima magnitudu 8,8 i okrenuta je ka Zemlji, jedna je od popularnih meta astronoma amatera. Nalazi se u sazvežđu Lira i moguće je pronaći je i manjim teleskopima (sa prečnikom 10-20cm), ali je za uočavanje zvezde u centru magline potrebna bolja oprema. Ako posmatramo sad drugu Hablovu sliku, znamo da svaka od boja koje vidimo na njoj potiče od nekih elemenata, pa tako tamniju plavu u centru pripisujemo helijumu, svetlo-plava oko nje predstavlja vodonik i kiseonik, a crvena boja u spoljašnjem delu prstena azot i sumpor.
Naslovna fotografija: Maglina Prsten u vidljivom spektru. Izvor: nasa.gov (NASA, ESA, Hubble Heritage (STScI/AURA)-ESA/Hubble Collaboration).
Druga fotografija: Maglina Prsten dobijena kombinacijom slika u vidljivom i infracrvenom spektru. Izvor: nasa.gov (NASA, ESA).
