Још тачно десет дана дели нас до предстојећег делимичног помрачења Сунца које ће бити видљиво из Србије. Предстојеће помрачење Сунца је треће, од четири помрачења ове године. Претходило ми је једно делимично помрачење Сунца (30. априла) и тотално помрачење Месеца (16. мај). До краја године одиграће се још једно тотално помрачење Месеца. Први пут после 2018. године у овој години неће бити тоталних помрачења Сунца или Месеца.
Предстојеће делимично помрачење Сунца једино је овогодишње помрачење које се види из наших крајева. У уторак, 25. октобра, помрачење почиње око 11:25 х и траје до 13:42 х. Максимум помрачења наступиће око 12:33 х и његова магнитуда износиће 42,5%.
Ако на дан помрачења будете у Нишу помрачење можете да посматрате са члановима Астрономског друштва “Алфа”. У плану је и предавање о помрачењима. За више информација о планираним активностима пратите сајт и Фацебоок страну АД “Алфа”, као и сајт Департмана за физику ПМФ-а у Нишу.
Ово помрачење Сунца видеће се широм источне хемисфере наше планете, од Исланда (где ће се одиграти отприлике у време изласка Сунца) до западне Индије (где че помрачење наступити у време заласка Сунца). Најбоља места за посматрање су из великог дела Европе, Средњег истока, западне Азије и североисточне Африке. Максимум помрачења видеће се из Западног Сибира (око 2500 км североисточно од Москве) , где ће око 82% површине диска, тј. 86% пречника Сунца бити прекривено сенком Месеца. Магнитуда помрачења у неким од великих градова износиће: Москва(71%), Техеран (64%), Стокхолм (56%), Делхи (55%), Истанбул (49%), Каиро (37%), Лондон (26%), Париз (24%) итд. За друга места податке можете да пронађете овде.
Како посматрати помрачење?
Помрачење Сунца је, за посматрање, једна од најатрактивнији астрономских појава. Посматрање помрачења је релативно лако и није неопходна никаква додатна оптичка опрема, али неопходно је водити рачуна о безбедности, тј. Сунце никад не треба гледати незаштићеним оком већ је обавезно користити различита средства заштите. Најбоља заштита за посматрање су специјалне фолије или наочаре, али до њих најчешће није лако доћи. Од, скоро свима доступних материјала, најсигурније је користити заштитна стакла за заваривање (ознака #14). Ако нисте сигурни коју заштиту да користите за посматрање један од критеријума који може да вам помогне при доношењу избора је заштита кроз коју можете да видите било шта из околине, осим Сунца (или ужарене нити у стандардној сијалици) није добра! Према томе, колико вам год биле добре наочаре за Сунце – не користите их! Наравно, не користите ни облаке као соларни филтер.
У случају да немате ништа од наведених средстава заштите, помрачење Сунца можете да посматрате и индиректним методама. За разлику од директних метода где током посматрања оком гледате директно у Сунце, код индиректних метода посматрате линк Сунца на неком заклону. Два најпознатија примера индиректних метода су “пинхоле” камера и пројекција кроз оптичке инструменте (двоглед, телескоп).
Занимљив и ефикасан начин за посматрање је коришћењем “пинхоле” камере, коју је врло једноставно направити. Ова камера састоји се од картонске кутије, парчета фолије и неког заклона (бео папир). Све што је потребно да урадите је да на једном крају кутије избушите већу рупу, на ту рупу поставите фолију, а на фолији иглом направите врло мали отвор. На другом крају кутије поставите бео папир. Ову једноставну “пинхоле” камеру окрените у правцу Сунца тако да светлост пада право кроз рупицу на папир. На папиру ће се формирати лик Сунца. На овај начин можете да видите пеге на Сунчевом диску и да пратите помрачење. Детаљно упутсво за прављење “пинхоле” камере можете да пронађете овде или овде.
Индиректно посматрање Сунца кроз двоглед/телескоп реализује се на сличан начин као и кроз “пинхоле” камеру. Ако се одлучите за овај метод неопходно је да водите рачуна о загревању унутрашњости телескопа и никада не остављајте двоглед/телескоп дуго окренут у правцу Сунца, пошто може доћи до прегревања и деформације унутрашњих елемената.
У случају да се одлучите за директно посматрање телескопом/двогледом, или фотографисање помрачења, обавезно користите заштитне фолије и средства која су за то предвиђена, да би спречили оштећења осетљиве опреме.
Када је следеће помрачење?
Гледано за целу планету помрачење Сунца настаје није ретка појава. Сваке године на Земљи се догоди између два и пет помрачења Сунца. Последњи пут је пет помрачења у години забележено је 1935. године, а следећи пут то ће се догодити тек 2206. године. У просеку, у сваком веку наступи око 240 помрачења Сунца. Иако на основу ових података помрачење Сунца делује као честа појава ми га не виђамо толико често. Зона помрачења, нарочито тоталног, је мала и током сваког помрачења покрива само један мали део површине наше планете. У просеку из исте тачке на Земљи могуће је посматрати тотално помрачење једном у 300-400 година.
Следеће следеће тотално помрачење у Европи видеће се 12. августа 2026. године, али из наших крајева ово помрачење ће бити врло “мало”. Годину дана касније, 2. августа 2027. године линија тоталног помрачења проћиће кроз север Африке и тада ће из наших крајева бити видљиво помрачење магнитуде 67%. Ако не желите да чекате 2027. годину предстојеће помрачење (25. октобра) је најбоља прилика за посматрање делимичног помрачења Сунца..
