Џејмс Веб Телескоп – прве фотографије

Више од 25 година после прве идеје о Џејмс Веб (Јамес Wебб) телескопу, планирања, изградње, тестирања, (одлагања) лансирања, данас су стигле прве фотографије. Данас, 12. јула, мало више од шест месеци након лансирања, у 16:30 сати по нашем на времену НАСА је у срадњи са Европском свемирском агенцијом (ЕСА) и Канадском свемирском агенцијом (ЦСА) објавила прве фотографије и спектроскопске податке које је Веб телескоп снимио.

Фотографије које смо видели су дефинитивно најбоље икад снимљене фотографије свемира!

Данашњој конференцији за новинаре претходила је фотографија која је објављена јуче, као најава. И та најава “експлодирала” је у медијима широм света.

Прва фотографија коју нам је приказао научни тим Џејмс Веб телскопа (ЈWСТ) била је фотографија дубоког поља, “најдаљег” добоког поља икада снимљеног у инфра-црвеном (ИЦ) делу спектра. Снимљено је галактичко јато СМАЦС 0723. Ово јато видљиво са јужне хемисфере наше планете, које се налази на 5,12 милијарди светлосних година од нас, “посећивали” су многи телескопи – Хабл (Хуббле, ХСТ), Планк (Планцк), Чандра (Цхандра). Али ни једна фотографија није забелиежила толико детаља и толико галаксија. Веб телескоп је на овој фотографији снимио и најслабије икада забележене објекте у ИЦ делу спектра, ЈWСТ снимао је 12,5 сати део неба величине зрна песка на растојању испружене руке и снимио своју прву фотографију дубоког неба.

Први детаљ који многи вероватно примете на овој фотографији су лукови у централном делу. Моц́но гравитационо поље овог галактичког јата савија светлосне зраке удаљенијих галаксија које се налазе иза, на исти начин као што сочиво лупа савија зраке светлости и “криви” слику.

Прво дубоко поље Џејмс Веб телескопа – галактичко јато СМАЦС 0723 (извор: НАСА, ЕСА, ЦСА и СТСцИ)

Ово је било јуче, а данас стигле су нове (многима) још лепше фотографије. Као никада раније видели смо маглину Јужни прстен (Соутхерн Ринг Небула, НГЦ 3132), део маглине Карина (Царина небула, НГЦ 3372) тзв. “Космичке литице” (Цосмиц Цлиффс) ове маглине, Стефанов квинтет (Степхан’с Qуинтет) и спектар атмосфере екстасоларне планете WАСП-96б.

Маглина Јужни прстен је планетарна маглина. Настала је од звезде сличне Сунцу, у последњој фази њене еволуције. У центру маглине налази се бели патуљак а око њега спољи слојеви звезде који се “полако” удаљавају од центра маглине.

Маглина Јужни прстен снимљена Неар-Инфраред камером (НИРЦам), лево, и Мид-Инфраред инструментом (МИРИ), десно. На НИРЦам фотографији бели патуљак налази се доле-лево од централне сјајне звезде и делимично је заклоњен дифракционом “звездицом”. Н десној фотографији белог патуљка видимо као сјајнију , већу и срвенију звезду. Због дебелог облака прашине који окружује белог патуљка ова звезда изгледна доста веће од њених правих димензија. Централна сјајна звезда део је двојног система, са белим патуљком. (извор: НАСА, ЕСА, ЦСА и СТСцИ)

“Космичке литице” маглине НГЦ 3324 видимо на наредној фотографији коју је снимио ЈWСТ. Налазе се на 7.600 светлосних година од нас. Ову област карактерише интензивно ултра-љубичасто зрачење и звездани ветрови изузетно масивних, врелих, младих звезда које се налазе у центру “мехурића”, у области изнад оне коју видимо на фотографији. Високоенергетско зрачење ових звезда “ваја” зидове маглине и доводи до “ерозије” гаса који видимо.

“Космичке литице” маглине НГЦ 3324 (извор: НАСА, ЕСА, ЦСА и СТСцИ)

Следећа у низу данашњих фотографија је Стефанов квинтет. Ова група галаксија налази се на око 290 милиона светлосних година до нас. Чини га пет галаксија, од којих су четири гравитационо “закључане” док је пета галаксија, која се налази скроз лево, само визуелно део овог квинтета а у “реалном” светлу налази се много ближе нама, на само 40 милиона светлосних година. Ова фотографија, која покрива део неба величине 1/5 пречника Месеца, снимљена је НИРЦам-ом и МИРИ и настала је као композиција од више од 1000 појединачних фотографија. На њој можемо видети до сада незабележене детаље јата, милионе младих звезда, репове гаса и звезда који се због снажне гравитационе силе простиру кроз неколико галаксија. Најдраматичнији догађај који је Веб телескоп овде забележио је ударни талас који је настао због једне од галаксија која разбија читаво галактичко јато. У најближој галаксији, скроз лево, могу се видети појединачне звезде, галактичко језгро, старе звезде које завршавају свој живот као црвени џинови и још пуно других детаља.

Стефанов квинтет, први пут забележен још 1877. године, је група од пет галаксија од којих су четири гравитационо повезане а пета је само визуелно део ове групе (извор: НАСА, ЕСА, ЦСА и СТСцИ)

Пета “фотографија” која је данас објављена заправо није фотографије већ спектар атмосфере једне екстрасоларне планете. У питању је планета WАСП-96б. Ова планета је врели гасовити џин који кружи око зевзде сличне Сунцу, на растојању од 1.150 светлосних година од нас. Планета се од своје матичне звезде налази на растојању од само 1/20 растојања Сунце-Земља и има период обиласка од 3,5 “наших” дана. Планета је откривена током посматрања са Земље 2014. године, матична звезда је нешто старија од Сунца али има сличне карактеристике (величина, маса, температура, боја). Спектар је снимљен током једног посматрања инструментом Неар-Инфраред Имагер анд Слитлесс Спецтрограпх (НИРИСС). Трансмисиони спектар снимљен је упоређивањем “нефилтрираног” спектра звезде и спектра који настаје након проласка светла звезде кроз атмосферу планете. Анализом спектра утврђена је заступљеност најважнијих гасова у атмосфери ове планете.

Спектар екстрасоларне планете WАСП-96 б (извор: НАСА, ЕСА, ЦСА и СТСцИ)

Ово је само “прво светло”, почетак “дружења” са фотографијама и подацима које нам стижу са Џејмс Веб телескопа. На основу ових фотографија јасно је да ће нам ЈWСТ открити детаље какве до сада нисмо никако могли да видимо, са фотографијама стиже нам и огромна количина података. Изгледа да је ово одличан почетак дружења са ЈWСТ и тајнама које је свемир до сада “сакривао” од нас. А за разумевање ових фотографија и података биће потребне нове генерације физичара и астроизичара.

Почните истраживање на сајту Веб телескопа и погледајте фотографије у пуној резолуцији и сазнајте како су оне снимљене и шта све на њима можемо да видимо.