Помрачење Месеца полусенком (5. мај 2023)

За овај петак (5. мај) небеска механика “припремила” је помрачење Месеца, Међутим, ово помрачење значајно ће се разликовати од оних атрактивних делимичних и тоталних помрачења Месеца која смо посматрали током претходних пар година.

Предстојеће помрачење биће такво да ће Месец проћи само кроз полусенку наше планете (а не кроз сенку, као што је случај код делимичног и тоталног помрачења). Током овог типа помрачења сјај површине Месеца се мења али је промена толико мала да је изузетно тешко, тј. немогуће, да голим оком или кроз телескоп примете да се на површини Месеца нешто дешава. Ако одлучите да самостално (или у организацији неког астрономског друштва) посматрате овонедељно помрачење немојте да се разочарате ако не видите оно што очекујете (или не видити ништа осим пуног Месеца).

Помрачење Месеца полусенком (*фотографија: Мухаммад Раyхан / есплаобс.блогспот.цом*). Фотографија је снимљена током помрачења у септембру 2016. године. Фотографија лево снимљена је пре уласка Месеца у полусенку а фотографија десно у тренутку максимума. Магнитуда максимума овог помрачења полусенком износила је око 0,9.

За оне који ипак одлуче да покушају да посматрају вечерашње помрачење, помрачење почиње у 17:14 х и трајаће до 21:31 х. Максимум ће наступити у 19:22 х. Треба имати у виду и да Месец излази тек у 19:37 х, тј. око 15 минута после максимума помрачења.

Због оваквог (изузетно лошег) положаја Месеца у време помрачења максимум ће код нас (Ниш) наступити у 19:40 х. Овај локални максимум означава време кад ће магнитуда помрачења бити највећа у тренутку кад је цео диск Месеца видљив изнад хоризонта.

Фазе помрачења Месеца полусенком, 18. октобар 2013 *(фотографија: Рг Ферриолс, Спаце.цом*)

Магнитуда предстојећег помрачења износиће -0,046 (тј. магнитуда помрачења делимичном сенком биће 0,964). У тренутку “локалног” максимума, код нас, магнитуда помрачења биће -0,68.

Магнитуда помрачења

Магнитуда, или степен, помрачења означава који део пречника је прекривен сенком или полусенком. Помрачење Месеца описује се са две магнитуде – магнитуда помрачења полусенком и магнитуда помрачења сенком.

Када, за сенку, магнитуда помрачења има вредност 1 или већу наступа тотално помрачење Месеца. Када је магнитуда сенке мања од 1 Месец је делимично помрачен.

Слична ситуација је и са магнитудом полусенке. Када је магнитуда полусенке 1, или већа, цео диск Месеца се налази у полусенци Земље. Ако је магнитуда полусенке мања од 1 само један део диска је прекривен полусенком.

Код тоталних (и делимичних) помрачења магнитуда полусенке означава се негативним бројем.

Магнитуда помрачења Месеца (*извор: пхотопиллс.цом*)

Типови помрачена Месеца

Многима је вероватно већ познато да се помрачења дешавају онда када се Месец, Сунце и Земља нађу на истој правој. Ако се Месец налази између Земље и Сунца настаје помрачење Сунца, а ако се у средини налази Земља тада настаје помрачење Месеца. Месец се помрачи када уђе у Земљину сенку. Ова сенка има облик конуса пошто је светлосни извор, Сунце, много већи од наше планете. Сенка је у просеку дуга 1,4 милиона километара, а на средњој раздаљини Месеца од Земље има пречник од око 9 хиљада километара. У сенку Месец може ући само у време пуног Месеца, али не увек. Због међусобног положаја орбита Месеца (око Земље) и Земље (око Сунца) он најчешће пролази испод или изнад сенке. Да би дошло до помрачења, неопходно је да у време пуног Месеца, Месец доспе близу равни еклиптике тј. близу свог чвора. Како је пречник сенке доста већи од пречника Месеца (3500 км) није неопходно да се ова три тела нађу у истој равни већ помрачење може наступити и онда кад је Месец мало испод или мало изнад равни еклиптике.

Сенка (умбра) и полусенка (пенумбра). Помрачење Месеца почиње уласком Месеца у полусенку Земље. Делимично помрачење почиње кад Месец уђе у сенку, а завршава изласком из сенке. Тотално помрачење је период у коме се цео Месец налази у сенци Земље. Помрачење завршава изласком из полусенке. Голим оком видљив део помрачења је период од почетка до краја делимичног помрачења.

За разлику од потпуног помрачења Сунца, које је могуће видети само са уског подручја тоталитета, помрачење Месеца видљиво је готово са целе земљине полулопте на којој је тада ноћ. Ток помрачења одвија се релативно споро па се у догађају може уживати и по неколико сати.

Помрачење Месеца одиграва се кроз неколико фаза од којих неке, у зависности од типа помрачења, могу изостати. Помрачење почиње уласком Месеца у Земљину полусенку. Како Сунце није тачкасти извор светлости, око Земљине сенке простире се распршујући конус полусенке (пенумбра) која се голим оком готово и не примећује. Даље, из полусенке Месец улази у сенку – умбра и то својим левим крајем, окренутим ка истоку (посматрамо са северне полулопте Земље). Тада се на Месецу опажа сенка Земље која све више расте, а Месец добија изглед српа. Терминатор помрачења је лук круга сенке и разликује се од терминатора Месечвих фаза који има изглед полуелипсе чија је велика оса једнака пречнику Месеца. Кад сенка додирне супротни, западни, крај диска почиње тотално помрачење. Максимум помрачења наступа, када се Месец налази у “центру” сенке наше планете. Након тога фазе се одвијају на сличан начин, али супротним редоследом. Прво завршава тотално помрачење, Месец полако излази из сенке, а затим и полусенке. Тада помрачење завршава.

У зависности од положаја могу наступити и различити типови помрачење, тј. неке од ових фаза могу изостати, па тако настаје делимично помрачење Месеца, а може се догодити и да Месец прође само кроз полусенку и такво „делимично“ помрачење је готово и немогуће приметити. Управо овај тип помрачења одиграће се овог петка и биће врло тешко, а голим оком скоро немогуће, примети да је помрачење у току.

Астрономско друштво “Алфа” и Департман за физику ПМФ-а у Нишу овог пута неће организовати посматрање овог помрачења Месеца. Ако желите можете да покушате да посматрате ово помрачење, али будите пажљиви и покушајте да препознате разлике током помрачења на диску Месеца (можете да пробате да фотографишете).