U četvrtak, 10. oktobra 2024. godine, sa početkom u 19:30 časova, Astronomsko društvo „Alfa“ i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju predavanje
„Panspermija ili možda smo, ipak, pali na Zemlju?“.
Predavačće biti prof. dr Dragan Gajić, redovni profesor u penziji, Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu.
U predavanju je učinjen pokušaj da se nešto detaljnije obrazloži mogući odgovor na dva čuvena Nasina kanonska pitanja astrobiologije („Kako je nastao život i kako se razvija?“ i „Postoji li život i na drugim mestima u Kosmosu?“). U vezi sa ovim pitanjima prikazana su dva osnovna pristupa: naturalistički i kreacionistički. U prvom se ističe da je život nastao spontano, abiogenim putem: da su biološkoj sintezi i evoluciji prethodile nukleosinteza elemenata i hemijska sinteza neorganskih jedinjenja, najpre u jednostavnije organske molekule, a potom formiranjanjem aminokiselina i nukleotida, osnovnih gradivnih jedinica proteina, koje su osnova života na Zemlji. Prema različitim teorijama i hipotezama ovi procesi su se odvijali u specifičnim uslovima: u toplim morima (teorija primordijalne supe), u blatu plitkih laguna, mikrošupljinama stena u moru, pored toplih izvora na dnu okeana, itd. Za naučnu argumentaciju u ovom pristupu koristi se čuveni Miler-Jurijev eksperiment. U kreacionističkom pristupu biološke vrste su stvorene jednom i zauvek, voljom nadprirodnog tvorca, što je u osnovi brojnih religijskih pogleda na svet. Savremeni („naučni“) kreacionizam naučnu potvrdu vidi u poznatom eksperimentu Luja Pastera („Omne vivum ex vivo“). Teorije panspermije predstavljaju prelaznu teorijsku formu između naturalističkih i kreacionističkih teorija. U ovom pristupu primitivne forme života ili bar njegovi gradivni elementi dospeli su na Zemlju iz Kosmosa. Nakon toga su u povoljnim uslovima evoluirali do današnjih oblika života. Neki savremeni autori navode da se to i danas dešava. Prezentovane su i najpoznatije teorije panspermije (radio i litopanspermija, usmerena, međuplanetarna i međuzvezdana panspermija, itd.). Bez obzira što iza ovih teorija danas stoje vrlo respektabilni naučnici, dat je i kritički osvrt na ovaj pristup, uz napomenu da panspermija danas ne predstavlja naučni mainstrem.
Predavanje će biti održano u Amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta. Pristup je slobodan.
