У четвртак, 10. октобра 2024. године, са почетком у 19:30 часова, Астрономско друштво „Алфа“ и Департман за физику Природно-математичког факултета у Нишу организују предавање
„Панспермија или можда смо, ипак, пали на Земљу?“.
Предавачће бити проф. др Драган Гајић, редовни професор у пензији, Природно-математичког факултета у Нишу.
У предавању је учињен покушај да се нешто детаљније образложи могући одговор на два чувена Насина канонска питања астробиологије („Како је настао живот и како се развија?“ и „Постоји ли живот и на другим местима у Космосу?“). У вези са овим питањима приказана су два основна приступа: натуралистички и креационистички. У првом се истиче да је живот настао спонтано, абиогеним путем: да су биолошкој синтези и еволуцији претходиле нуклеосинтеза елемената и хемијска синтеза неорганских једињења, најпре у једноставније органске молекуле, а потом формирањањем аминокиселина и нуклеотида, основних градивних јединица протеина, које су основа живота на Земљи. Према различитим теоријама и хипотезама ови процеси су се одвијали у специфичним условима: у топлим морима (теорија примордијалне супе), у блату плитких лагуна, микрошупљинама стена у мору, поред топлих извора на дну океана, итд. За научну аргументацију у овом приступу користи се чувени Милер-Јуријев експеримент. У креационистичком приступу биолошке врсте су створене једном и заувек, вољом надприродног творца, што је у основи бројних религијских погледа на свет. Савремени („научни“) креационизам научну потврду види у познатом експерименту Луја Пастера („Омне вивум еx виво“). Теорије панспермије представљају прелазну теоријску форму између натуралистичких и креационистичких теорија. У овом приступу примитивне форме живота или бар његови градивни елементи доспели су на Земљу из Космоса. Након тога су у повољним условима еволуирали до данашњих облика живота. Неки савремени аутори наводе да се то и данас дешава. Презентоване су и најпознатије теорије панспермије (радио и литопанспермија, усмерена, међупланетарна и међузвездана панспермија, итд.). Без обзира што иза ових теорија данас стоје врло респектабилни научници, дат је и критички осврт на овај приступ, уз напомену да панспермија данас не представља научни маинстрем.
Предавање ће бити одржано у Амфитеатру Природно-математичког факултета. Приступ је слободан.
