Савет Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) – као највише тело ове међународне организације које окупља представнике 23 земље чланице, међу којима је и Република Србија – на заседању у петак, 19. јуна 2020. године, једногласно је усвојио нову стратегију која ће у садашњим глобалним околностима одредити будућност физике елементарних честица у Европи. Новоусвојене стратешке препоруке стављају у први план научни утицај физике честица, као и развој технолошког, друштвеног и људског капитала.
Нова европска стратегија физике честица (Еуропеан Стратегy фор Партицле Пхyсицс Упдате 2020) предвиђа план како за блиску будућност, тако и за дугорочни развој ове дисциплине, са визијом да Европа задржи своју водећу улогу у физици честица и иновативним технологијама које настају унутар области. Највиши приоритет, према стратегији, треба да имају испитивање Хигсовог бозона и истраживање горње енергетске границе, што су два кључна и међусобно комплементарна начина да се одговори на отворена научна питања у физици честица.
“Стратегија је изнад свега вођена науком и зато представља научне приоритете у области”, каже Урсула Баслер, председница Савета ЦЕРН-а. “Група за израду европске стратегија (ЕСГ) – посебно тело које је основао Савет – успешно је водила стратешки процес у коме је учествовало више стотина европских физичара”.
Научна визија која је истакнута у стратегији послужиће као водич за ЦЕРН и утицати на креирање научне политике широм Европе. Наиме, окончање започете реконструкције тренутно највећег акцелератора на свету, Великог сударача хадрона (ЛХЦ) у ЦЕРН-у и његова трансформација у моћнији Хигх-Луминоситy ЛХЦ остаће у наредних неколико година кључна тачка за даљи развој физике честица у Европи.
Уз то, у стратегији је посебно наглашен значај убрзаног истраживања и развоја новог, напреднијег акцелератора, детектора и рачунарских технологија као неопходних предуслова за све будуће пројекте. Документ истиче потребу за развојем такозване “електрон-позитронске Хигс фабрике” као постројења највишег приоритета које ће наследити ЛХЦ.
Изградња овог, будућег акцелератора у ЦЕРН-у могла би да почне у периоду мањем од 10 година након пуне експлоатације ХЛ-ЛХЦ, за који се очекује да ће окончати рад 2038. године. Такав електрон-позитронски акцелератор омогућио би да се са изузетно великом прецизношћу измере особине Хигсовог бозона (који је откривен у ЦЕРН-у 2012. године), што би могла бити врло моћна алатка у потрази за физиком иза садашњег Стандардног модела.
Важна препорука нове стратегије је да би Европа, у сарадњи са научницма широм света, требало да спроведе студију изводљивости изградње хадронског сударача нове генерације са највећом доступном енергијом, као припреме за дугорочнији научни циљ истраживања горње енергетске границе, где је електрон-позитронски сударач прва фаза. Уз то, стратегија препоручује да Европа настави да подржава неутрино пројекте у САД и Јапану, као и сарадњу са другим земљама изван Европе, али и да развија сарадњу са сродним областима, као што су астрофизика и нуклеарна физика.
“Ово је врло амбициозна стратегија која даје обрисе светле будућности за Европу и ЦЕРН уз обазрив, корак по корак приступ”, сматра генерална директорка ЦЕРН-а, Фабиола Ђаноти. “Сарадња између ЦЕРН-а и истраживачких института у земљама чланицама представља кључ за одржив научни и технолошки напредак који ће донети и многе друштвене користи”.
“Следећи корак је, природно, испитивање одрживости препорука високог приоритета, упоредо са настаком шареноликог програма пројеката са великим утицајем”, објашњава председница ЕСГ групе, Халина Абрамович. “Европа треба да остави отворена врата и за учешће у другим ударним пројектима који ће бити од значаја за целокупну научну област, какав је пројекат Интернатионал Линеар Цоллидер”.
Поред директних научних сазнања, велика истраживачка инфраструктура као што је ЦЕРН има огроман друштвени утицај, захваљујући својим технолошким, економским и људским ресурсима. Напредак у развоју акцелератора, детектора и рачунарских технологија значајно доприноси и областима као што су медицина и биомедицина, али и развоју технологија за истраживање свемира, културног наслеђа, вештачке интелигенције, енергије, великих података и роботике.
Припрема нове стратегије започела је још у септембру 2018. кад је Савет ЦЕРН-а основао ЕСГ групу са задатком да координира процес. ЕСГ је радио у блиској сарадњи са научном заједницом и размотрио више од 200 различтиих предлога на отвореном симпозијуму који је у мају 2019. одржан у Гранади, у Шпанији. Обриси стратегије су се појавили након радних састанака који су у јануару 2020. одржани у Немачкој. Они су представљени Савету ЦЕРН-а у марту, са идејом да ће бити усвојени до 25. маја и објављени на конференцији у Будимпешти. Но, због епидемије ЦОВИД-19 дошло је до одлагања од месец дана.
Извор: ИПБ
