На данашњи дан, 25. децембра 1642. године рођен је Исак Њутн, енглески физичар и математичар, један од најзначајнијих научника у историји цивилизације.
Три Њутнова закона кретања и закон гравитације представљају најпознатије а можда и најважније законе у физици. Ове законе, и још много тога Њутн је објавио 1687. године у делу Пхилосопхиае Натуралис Принципиа Матхематица. Њутнова Принципиа сигурно је једно од најважнијих дела у историји науке. Изузетно значајан допринос Њут је дао и развоју оптике, конструисао је телескоп са огледалима, развио теорију боја и демонстрирао разлагање светлости кроз призму. Проучавао је брзину звука и формулисао закон хлађења. Значајан допринос дао је и развоју математике.
Француски математичар Жозеф Луј Лагранж често је изјављивао да је Њутн највећи геније који је икада живео, додајући да је он, такође, и “најсрећнији, јер се систем света не може открити и установити више него једном”. Енглески песник Александар Поуп, дирнут Њутновим постигнућима, написао је чувени епитаф:
Природа и природни закони у ноћној тами налазе скривеност;
Бог рече “Нека буде Њутн” и све постаде светлост.
