Михајло Пупин сигурно је један од наших највећих научника. Нажалост иако је његов допринос науци и преопознатљивости Србије у свету огроман често је његово име непознато и непрепознатљиво људима у нашој земљи.
Рођен је на данашњи дан, 9. октобра 1858. године у малом селу Идвор, у Банату. Био је научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, носилац одликовања Бели орао И реда и почасни конзул Србије у САД. Године 1924. добио је Пулицерову награду за аутобиографско дело “Од пашњака до научника” (у оригиналу: “Фром иммигрант то инвентор“).
Током научног и експерименталног рада дао је значајне доприносе развоју телеграфије, бежичне телеграфије, телефоније, ренгенологије и електротехнике уопште. Многима су вероватно добро познати Пупинови калемови, без којих је функицонисање телефона некада било скоро незамисливо.
Добитник је многих награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљеве академије и почасни доктор 18 универзитета.
Био је један од оснивача НАЦА (Натионал Адвисорy Цоммиттее фор Аеронаутицс) марта 1915. године, од које је настала НАСА (Натионал Аеронаутицс анд Спаце Администратион) октобра 1958. године.
Умро је у Њујорку 12. марта 1935. године. Више о његовом животу и раду можете да прочитате у Википедији.
