Ако вечерас буде ведро, Департман за физику и Астрономско друштво “Алфа” од 20:30х организују јавно посматрање тоталног помрачења Месеца, из опсерваторије на крову ПМФ-а. Улаз је слободан за све заинтересоване.
Више о помрачењу:
Небеска механика је за данас “припремила” тотално помрачење Месеца, и то најдуже у овом веку. Помрачење почиње 27. јула у 19:14 х по нашем времену и трајаће све до суботе у 1:28 х. Тотално помрачење Месеца почиње у 21:30 х и трајаће до 23:13 х. Максиму помрачења наступиће у 22:21 х, а тада ће се Месец налазити отприлике у правцу југа/југоистока.
Многима је вероватно већ познато да се помрачења дешавају онда када се Месец, Сунце и Земља нађу на истој правој. Ако се Месец налази између Земље и Сунца настаје помрачење Сунца, а ако се у средини налази Земља тада настаје помрачење Месеца. Месец се помрачи када уђе у Земљину сенку. Ова сенка има облик конуса пошто је светлосни извор, Сунце, много већи од наше планете. Сенка је у просеку дуга 1,4 милиона километара, а на средњој раздаљини Месеца од Земље има пречник од око 9 хиљада километара. У сенку Месец може ући само у време пуног Месеца, али не увек. Због међусобног положаја орбита Месеца (око Земље) и Земље (око Сунца) он најчешће пролази испод или изнад сенке. Да би дошло до помрачења, неопходно је да у време пуног Месеца, Месец доспе близу равни еклиптике тј. близу свог чвора. Како је пречник сенке доста већи од пречника Месеца (3500 км) није неопходно да се ова три тела нађу у истој равни већ помрачење може наступити и онда кад је Месец мало испод или мало изнад равни еклиптике.
Senka (umbra) i polusenka (penumbra). Pomračenje Meseca počinje ulaskom Meseca u polusenku Zemlje. Delimično pomračenje počinje kad Mesec uđe u senku, a završava izlaskom iz senke. Totalno pomračenje je period u kome se ceo Mesec nalazi u senci Zemlje. Pomračenje završava izlaskom iz polusenke. Golim okom vidljiv deo pomračenja je period od početka do kraja delimičnog pomračenja.
За разлику од потпуног помрачења Сунца, које је могуће видети само са уског подручја тоталитета, помрачење Месеца видљиво је готово са целе земљине полулопте на којој је тада ноћ. Ток помрачења одвија се релативно споро па се у догађају може уживати и по неколико сати.
Osnovni podaci o pomračenju (Izvor: NASA)
Помрачење почиње уласком Месеца у Земљину полусенку (19:14 х). Као Сунце није тачкасти извор светлости, око Земљине сенке простире се распршујући конус полусенке (пенумбра) која се голим оком готово и не примећује. Даље, из полусенке Месец улази у сенку – умбра (20:24 х) и то својим левим крајем, окренутим ка истоку (посматрамо са северне полулопте Земље). Тада се на Месецу опажа сенка Земље која све више расте, а Месец добија изглед српа. Терминатор помрачења је лук круга сенке и разликује се од терминатора Месечвих фаза који има изглед полуелипсе чија је велика оса једнака пречнику Месеца. Кад сенка додирне супротни, западни, крај диска почиње тотално помрачење (21:30 х). Максимум помрачења (22:21 х) наступа, када се Месец налази у “центру” сенке наше планете. Након тога фазе се одвијају на сличан начин, али супротним редоследом. Прво завршава тотално помрачење (23:12 х), Месец полако излази из сенке (00:19 х), а затим и полусенке (01:28 х). Тада помрачење завршава.
У зависности од положаја могу наступити и различити типови помрачење, тј. неке од ових фаза могу изостати, па тако настаје делимично помрачење Месеца, а може се догодити и да Месец прође само кроз полусенку и такво „делимично“ помрачење је готово и немогуће приметити.
Најдуже тотално помрачење настаје ако се тренутак пуног Месеца поклопи са тоталним помрачењем и најдуже може трајати 1 сат и 44 минута. Цео ток помрачења, од уласка до изласка из полусенке тада траје више од пет сати. У петак, 27. јула пун Месец ће наступити у 22:20 х а максимум помрачења у 22:21х, па ће ово тотално помрачење трајати 1 сат и 43 минута.
Иако је помрачење Месеца врло занимљива појава оно, за већину људи, није атрактивно као помрачење Сунца. Међутим, једна појава која настаје током помрачења је врло атрактивна и привлачи пажњу многобројних посматрача. За разлику од Сунца, које током помрачења потпуно нестане, током помрачења Месеца он не нестаје потпуно већ често његова боја постаје тамно црвена. Исти процеси који боје небо наше планете у плаво “краду” фотоне плаве светлости и кроз атмосферу наше планете и до Месеца стиже највише фотона црвене светлости. Као последица овог расејавања плаве светлости у сенци коју наша планета баца има више фотона црвене светлости и Месец постаје црвен. Примећено је да изглед и нијанса Земљине сенке на Месецу и њихова промена у току помрачења зависе од састава атмосфере, али и од Сунчевих активности. Ова појава је због боје добила назив “крвави” Месец и дешава се током сваког тоталног помрачења.
У ноћи помрачења, исто као и током других ноћи у овом периоду, на небу ће бити видљиво још неколико занимљивих појава: непосредно после заласка Сунца на западу ће сијати Венера, Јупитер и Сатурн налазиће се отприлике на југу / југозападу, а Марс, који ће се такође 27. јула наћи у опозицији, биће најсјајнији од 2003. године.
Остаје само да физика атмосфере и динамика облака припреме лепе временске услове и донесу лепо време да би све ове појаве могли да посматрамо голим оком или кроз било који двоглед или телескоп. Департман за физику ПМФ-а у Нишу и Астрономско друштво “Алфа” поводом помрачења месеца организују научно-популарно предавање (четвртак) и посматрање помрачења (петак) из астрономске опсерваторије на крову ПМФ-а. Више информација о планираним активностима биће ускоро објављене.
Следеће тотално помрачења Месеца из наших крајева биће видљиво 21. јануара 2019 године, током ноћи и у раним јутарњим часовима. Следећа 2019. година доноси још једно делимично помрачење Месеца (18-19 јул) и транзит Меркура (11. новембар).
Напомена: сва времена у тексту наведена су за Ниш, према локалном времену. У зависности од тога где посматрате помрачење, време се може разликовати због часовне зоне (нпр. Грчка и Бугарска +1 сат) и географске локације.
){kind=link}